24.02.2018.
Mi-ro, Mi-ro, Mi-ro, Mi-ro….
ili
sa par arija ne postaje se
doktorka….
I….. odakle da počnem, a da sačuvam
nerve do kraja pisanja?
Od zvanja koje se zove : DIRIGENT
Večeras, A.Z.B…… ali pre nego išta
napišem o dotičnoj, moram da napravim digresiju i da napišem nešto što me dugo
muči. U Americi, kada se bira predsednik države (čitaj dirigent opere),
obavezno se radi anamneza porodice, zdravlja i psihičkog stanja…. a posle … kako
bude, u Finskoj pre nego što se iznajmi stan, popunjava se veoma ozbiljna
anketa sa veoma detaljnim pitanjima, pa se tek onda ide na razgovor, a do
stana….. samo ako si ispunio sve uslove
(da si ZDRAV, tj, normalan, da nemaš hobi koji će smetati okolini……), u Italiji
ne možes da živiš u bilo kom kvartu ako si umetnik već tamo gde pripadaš
statusno, u MNOGIM zemljama se zna kakva je procedura primanja bilo gde, veoma
je važno da si socijalno biće, psihički zdravo i komunikativno, a tek posle
dolazi struka na red…… Jedno vreme je i kod nas postojao tzv. lekarski pregled,
gde si, između ostalog, išao i kod ČIKE-PSIHE…. Mislim da bi to HITNO trebalo
da se vrati svuda i za sve koji traže
posao, a i za zaposlene, povremena kontrola, čovek za čas poludi i ode u aut…. prvo
čika Doca, pa posle… boca…. ako treba….
E sad da se vratim na ono pre
digresije…..
Pošto je pregled izostao, mi smo večeras
dobili HISTERIJU sa njene strane, u svakom smislu te reči. Od tempa koja su
ličila na grešku iz doba kada su se slušale gramofonske ploče, pa umesto da se
stavi na 45, neko okine na 78….. ko se seća, znaće, ko ne…. nije važno, do
lento stanja koja su učinila da pevači izdišu pre nego ih je Bog pozvao da ga
posete.
Nikada se ne dešava da pevači prate
orkestar. Ali, kod nas je sve već viđeno, pa i večeras, jer su ti isti pevači “trčali” za orkestrom koji se raspadao tokom
cele predstave i za rukama koje su sve
vreme štrikale kapu za predviđeno zahlađenje….. Dotična je divljala u tempima, misleći da je Muti, i
toliko je zamutila, da je bilo tragikomično…. da dodam da je “uživala” u arijama, duetima, a naročito
tercetu, te je zaboravila na dirigovanje, što se VEOMA čulo, i unela se u
visine i bravuroze pevača…. možda je želela da bude pevač, ne znam, ali znam da
za nju važi ona stara poslovica: Videla Žaba…… pa nije svako dirigent ako otme
štapić i krene da štrika…. Od svih dirigenata BOS…. ovo je nešto najstrašnije
što nam se povremeno pojavi ispred orchestra…uz opasku da molim sve ljude dobre
volje da doniraju neki dinar kako bi se kupila odgovarajuća garderoba za ovu Pticu Trkačicu, a
ne da se pojavljuje na sceni u indijskoj bluzi (uvek istoj, nadam se da je bar
povremeno opere), pantalonama koje su veoma tesne i nekakvim prljavim
polucipelama ….. SVE SE VIDI…. Dotična je zaboravila gde je i šta radi, na kom
se mestu nalazi i kako izgleda…. o dirigovanju rekoh…. UŽAS.
Laknulo mi. Izbacila sam iz sebe najveću teskobu od malo pre.
Manriko, Dušan Plazinić, Manriko.... ti
si RIK’O kao niko ! Prevazišao si i
muflone pred parenje, iako si večeras bio veoma “napaljen” za glumu…. valjda te
trgla “sveža krv”… ali zalud. VAI CASA ! VAI CASA ! A tamo se snađi.
Acučena, Dragana del Monako…. Veoma
mnogo truda i angažovanja, a rezultat mali. Gluma osrednja, pevanje isto.
Dragana nije više u formi da zaseni na
sceni. Dakle…. A evo i spontano prilike da pitam nešto …. Lik stare ciganke….
meni uz naše pevačice, kostime, koreografske kretnje a naročito NE ŠMINKU,
enigma. Slepa li je, lepa li je? Mlada li je, stara li je? Luda li je, ili
nije? Nikako da odgonetnem ŠTA TREBA DA BUDE! Hajde sve i da prođe, ali ta
šminka me izluđuje….. i zašto osoba koja radi taj posao prima platu? Da bi
stavila rumenilo i ajlajner pevačicama, a lik… ma ko ga jebe…. neka zamisle staru, prljavu ciganku… ove naše
će biti spremne kao za dodelu Oskara….. I šta je briga kako se to radi na SVIM
drugim mestima, tj, u svom drugim operskim kućama. Ovde je tako! Žalosno…..
Ferando, Ivan Tomašev, odličan, ali ne
sasvim u svom elementu, (zanemarite ovu moju opasku) a i kako bi, uz onakvo
vođenje opere. Ipak, to je samo moj utisak, jer znam i najbolje od najboljeg
izvođenja ovog divnog lika koga samo
Tomašev sjajno i peva i glumi. Hvala Ti Ivane.
Grof Luna, Dragutin Matić… prva dva čina
uspavan, inertan i intonativno veoma nestabilan. Zašto? Druga dva čina…. druga
slika, zvuk i gluma. Ali…. JA NE ŽELIM takvo uigravanje i čekanje da se seti da
treba da da sve od sebe…. Umor, neraspoloženje, šta god… nije fer prema publici. Iako je skoro uvek sjajan, iako znamo da nije
svaki dan Badnji dan… ovo je, ipak, OPERA, a ne svakodnevica, pa očekujem od Dragutina uvek maximum. Mnogo?
Ne! Nadam se da se ovo više neće
dešavati….
Leonora, Mirjana Matić, devojka koja se
usudila da “doktorira” uz ulogu Leonore…. Hrabro, veoma hrabro. A da li je i
pametno…. procenite. Komisija je bila svuda po operi, spremna da sluša.
Iako je bila veoma sigurna na sceni, sa
kompletno naučenom ulogom (to se i traži i očekuje od onih koji polažu ispit,
nije važno kog stepena), Mirjana je još uvek daleko od ovih pravih operskih
dasaka. Ako neko dođe do tog zvanja, onda se očekuje da bude PEVAČ, a ne neko
ko polaže ispit. Ogromna je razlika….. Iako je povremeno imala odlične delove,
celokupan utisak je, meni lično, veoma šaren. Izjednačeni registri, lepa
pijana, odlične, ali samo neke,
bravurozne deonice na kojima bi SVE naše PRIMADONE mogle da joj
pozavide, solidna gluma….. Sa druge strane, povremeno izuzetno oštar i
nekontrolisan glas, davanje akcenta na visinama…. (pa nije opera samo “pući”
tri visoka Ce), nedostatak daha i
završeci fraza kao odsečeni nožem…. Uglavnom…. Mirjana još nije za ovu scenu.
Ima tu još mnogo posla, iako će zvanjem da parira mnogima. Jedino ne sme da
zaboravi da nikada, nikada i nigde NE PEVA PAPIR, VEĆ PEVAČ SA GLASOM!!!!!
Beše tu i jedan užasan skočimiš u ulozi
Ines, mučena Jovana Belić. Mlada, a već tatjana…. Gospode, smiluj nam se.
Smiluj nam se i u “slučaju” starog ciganina, Gligorića. Vidim ja, mučiće nas on
još dugo. Kao i njegova sabraća iz muškog hora. Ali neka znaju….. SRAM IH BILO.
Ruiz (Darko Đorđević) i glasnik (Siniša Radin)…prelazna oceana.
Ceo hor…. Nula. Cela predstava….. Nula.
Utisak…. Jedva dočekah kraj, a na
kraju…. cirkus, kao na stadionu.
Ovacije, aplauzi kao da smo u MET-u, i
poneko zviždanje upuceno onima koji su to i zaslužili. Kada bi bilo više
zviždanja, kome treba, i više aplauza,
kome treba, a ne svima isto, možda bi se neko i zamislio…. Ovako….. Idemo
dalje. Sreda. Molim se. Za sebe.
P.S. Nisam videla Janka. Sedela sam mu
iznad glave (čitaj druga galerija) te ga nisam uočila. Odmorih se bar od njega,
bar večeras.
I sačuvah nerve, nekako.
.O istoj temi, ali iz drugog ugla:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.