Sprdnja sa Belinijem, Beogradska opera, Bellini, Norma, Sanja Kerkez, Dragana del Monako, Aleksandar Dojković, Nenad Jakovljević, Dejan Savić,...

09. 12. 2017.

Ista meta, isto rastojanje, a kod Norme nepromenjeno stanje,

ili

Moj uporni i uvek iznova radostan odlazak u Operu

je kao

jutarnje razmišljanje jednog sasvim običnog, ali postojanog alkoholičara

Neću više...jer mi je zlo, sve dok ne padne veče...

Nego...... Moj nagrađeni pismeni zadatak u trećem razredu osnovne škole..... (ophrvala me sećanja, verovatno u ovoj deceniji počinjem da starim, ali pošto sam uvek kaskala  za svojim vršnjacima, evo... tek sada me hvata ).... tema (i onda i sada i zauvek) MOJ PRVI SNEG, stigao do Kekeca....

„Pada sneg. Dugo. Uporno. A ja moram u školu. I moram ovo da pišem. A kako da pišem, kada je tema MOJ PRVI SNEG..... a ovo nije moj prvi sneg, prvog snega se ne sećam. Mislim da ću dobiti jedinicu, ali ja ne mogu da lažem i da pišem ono što nije istina, ne sećam se MOG PRVOG SNEGA, jer sam bila baš mala. Zato ću samo još jednom reći da se prvog snega ne sećam i da mi je žao. Valjda su i ovi snegoovi kojih se sćam isti. Ali, ne smem da promašim temu, a ni da lažem. Pa šta dobijem, dobijem. A znam isto i da nemam ni uvod, ni razradu ni zaključak. Šta mogu. Danas mi je takav dan. Pada sneg. Dugo.Uporno.“

I tako, lutaju mi misli....od snega, preko letnjih brzaka,  vreline peska pod nogama, do Rigoletta što sam slušala pre par dana u Nemačkoj.

Bože mili.....lepote.....uživanje....raj ! Ne, neću opisivati predstavu, samo ću navesti nešto što mislim da je važno za buduće generacije propalih pevača. TAMO DALEKO niko ne gleda uspaničeno i samo u dirigenta. Pevači, publici dočaravaju PRIČU, opersku, GLUME, pevaju, podrazumeva se (ako znamo šta je to) i celokupan utisak se završava u suzama..... onim... od ushićenja, doživljaja, nemanja daha zbog neverice da IPAK ima kvaliteta... od orkestra, HORA..... preko sporednih uloga, pa sve do glavnih... svi ujednačeni, sjajni. 

Koda nas, SVI bulje u dirigenta i kao u šahu, jedan po jedan kroče na scenu, upilje se u dirigenta, kao da će im on pomoći, a on sam ne zna šta radi..... i tako.... kao u lego kockama, po neki pokret i po neki neartikulisan zvuk... ETO OPERE! Eto šale.

Vraćam se na temu SNEG. I večeras pada. I hladno je. A ja sam u tankoj haljini i salonkama, ja sam u OPERI. I pauza je. I....? Holovi, ioako ogoljeni, u nekom su polumraku. A HLADNOOOOOO, sa svih strana duva, jer radijatori ne rade, ljudi odlaze, a vrata se klate...... tamo-amo.... Moj suprug i ja podelismo jednu ledenu coca-colu..... i zbirasmo nazad u ložu. Tamo mogu da nastavim sa šarenim mislima.... toplo je.

Nema još uvek jelke u holu. Nema ničeg svečanog. Nema ni ljudi, poluprazna sala. Stanje redovno. U svemu. Pitam se, kada će da obrišu onu višedecenijsku prašinu sa zvučnika iznad bine? Baš je ružno. Kada već nemaju pevače, neka bar bude sala čista.  Mislim, ravnoteža.... ovo nema, ono ima....

Odjednom, prenerazih se, prepadoh. Kriče, vrište, deru se..... Vratih se u realnost.  Momentalno.
Sprdnja sa Belinijem? Ogromna. Ili, možda je to humanitarno iznenadjenje......... Predstava sa protagonistima sa posebnim potrebama, u smislu..... nekima treba kiseonik, nekima slušni aparat, nekima hodalice, poštapalice, tim za kolektivni rad i pojašnjenja  šta je amaterizam, a šta profesionalizam....Najnoviji lekovi protiv amnezije (odnosi se na orkestar koji je ZABORAVIO notni tekst za Normu, a imaju note ispred sebe....) gde su tu pomoćnici, psiholozi, saosećajnost  okoline...... Ipak, Bravo..... podržavam, samo je trebalo da se to naglasi. DA NAPIŠU !!!! Da publika zna. Da zdušno navija. Ovako, sve deluje očajno..... Humanitarna reklama izostala. Nemojte više da pravite ovakve propuste, nije fer.  Ipak treba nagraditi ovoliki trud ovih protagonista sa posebnim potrebama. Iako i ja imam veoma posebne potrebe... s kim si, takav si, ahahhaha..... Moja potreba je samo jedna...... Molim Vas..... Kada su operske predstave u pitanju, angažujte operske pevače. Samo to. Mislim da nije mogo od mene. Jer, ja bih da se vratim u „opersku matericu“..... kolevku opere, pevača, svega što se tako zove.

Ali, moram da priznam.... lagala sam u jednom od prethodnih blogova... rekoh da neću više da slušam Normu. Živo biće. Laže. Lažem ja, lažeš ti, ali nas ova   Norma nikada neće animirati.

Amin.

O istoj temi, ali iz drugog ugla. Ne znači da ako druga osoba sedi pored prve, čuje vidi i oseća slično;

https://umetnickihel.blogspot.rs/2017/12/vincenzo-bellini-norma-beogradska-opera.html