Beogradska Opera, Ljubavni napitak, Gastano Doniceti, Đorđe Stanković, Dušica Bijelić, Dejan Maksimović, Vladimir Andrić, Mihailo Šljivić, Aleksandra Petrović, Ljiljana Orlić.

OSVEŽENJE U OPERI

DUŠICA BIJELIĆ

i

Aleksandra Petrović

14. 10. 2017.

Šta li će sada reći čuveni i nadasve sujetni pevači, prvaci, ustoličena imena naše operske scene? Ja ću im olakšati..... Neka kažu šta god žele, ali me retko razvesele.

A ja sam se večeras fokusirala, koliko sam god mogla, na gošću Dušicu Bijelić, o kojoj, sasvim slučajno, NIŠTA unapred nisam znala... a to i nije  bilo  bitno, jer ja pišem impresije  nakon operske predstave, a ne na osnovu rekla-kazala-pisala-pročitala. Ja verujem samo svojim ušima i pišem ono što JA čujem  i doživim.

Dušica je jedna mlada, lepa, zgodna i odlična operska pevačica. Bravo!!!!

Konačno sam UŽIVALA!!!!!    Neverovatno je kako se kod ovakvih, pravih pevača, sve lepo vidi i primeti.

Evo i šta, za one koji ne kapiraju o čemu pričam i zašto im stalno nalazim zamerke.

Jako dobra škola, svaka fraza do najsitnih detalja urađena, dahovi na mestu, bravuroze SVE ispevane, dinamika, uloga  kompletno i detaljno i veoma ozbiljno, kao što se i radi svuda, sem kod nas, dovedena do perfekcije. Gluma.... mimika..... suptilnost...... Tehnika pevanja na zavidnom nivou.... kada je vesela i koketna, glas je  „radostan i otvoren“, kada je lirski raspoložena, glas dobija „tamnu i zatvorenu“ boju. Dikcija i izgovor, ležernost na sceni....

Evo, jedan, od mnogih  detalja,  posebno me  obradovao i naveo da pišem još..... U sceni ispred zavese, za vreme dueta sa nesretnim Šljivićem, (o njemu kasnije, iako ne zaslužuje ni jednu reč, ali me toliko iznervirao da će dobiti ceo pasus), Adina (Dušica) sedi... i u jednom momentu sklanja haljinu sa cipele..... nastavlja da peva, jer  će naići trenutak  kada treba da ustane, te unapred misli šta sve sledi sem pevanja,  NEĆE dozvoliti da joj se haljina uplete u noge....... TO SE UČI... da li u školi, ili sam umetnik sebe  rastereti mogućih neprijatnosti, nije važno. To je, zapravo, sasvim normalno i kompletno prilaženje i prikazivanje svake uloge.  Naši se sapliću, jer, ne da nemaju vremena da misle o tim detaljima, prvo ni ne umeju, a drugo, opterećeni su samo idejom da izvuku živu glavu  sa scene.... treba pevati toliko nota, hodati.... kuku..... teško je to......Oni pevaju na snagu, iz inata, da se naj... svima svega ... dokazuju svoju umišljenu veličinu... a zapravo.... uglavnom ništa posebno.

Dakle, Dušice, jedno VELIKO BRAVO!!!!!!! I hvala za oporavljanje od  slušanja svega i svačega. Nadamo se da ćemo te još slušati sa velikom radošću.

Veoma prijatno iznenadjenje je, za mene večeras, Aleksandra Petrović. Da me sada pitate ko je to? Ne znam. Divno peva, odlično glumi, lepo izgleda..... a da je čujemo malo češće?????

A sada.... mnogo teži deo, ma kako delovalo da ja volim da kritikujem.... meni je uvek teško i uvek sam tužna. Jer, zašto nam ne bi bilo bolje i lepše? Ali, pod ovim, večerašnjim sastavom.... ne može.

Nemorino..... Dejan Maksimović..... dao je sve od sebe, ali je to manje od osnovnog i dobrog, što se mog kriterijuma i viđenja opere i pevanja tiče. Surovo, ali tako. Ne mogu da budem zadovoljna samo zato što  nekome nije „pukao glas,“ ili što  nije zabrljao negde ili...... toliko ili..... Daleko je to od ove uloge..... vizuelno, bio radostan ili tužan, Dejan ima zabrinuti izraz lica..... to se UČI, kako da se kamuflira...... publika  sluša, ili čita tekst o ushićenju, a na pevačevom licu..... borba..... sa visinama, frazom, dahom..... na žalost, sve bez dinamike..... čuvena arija „Una furtiva lagrima“..... sa toliko odsustva emocija...... žalosno......

Belkore.... Vladimir Andrić...... pa, jedno ništa na svo ono dranje...... vibrato, šta to beše.... pasaži... šta to beše..... vozi  glisando i eto ga...... dođe kraj..... Standarno loše.

I.... Dulcamara.... Mihajlo Šljivić...... samo par ili malo više reči, zavisi od momentalne inspiracije koja je u naletu......

Definicija gore pomenutog...... Pevač bez ritma i sluha!

Sve vreme tokom predstave, ili je kasnio (u najvećem delu), bio trom i stabilan u tom „njegovom“ tempu, ili je neznatno žurio. Nikada TAČAN. O konstantnom falš pevanju za pola tona niže...... nemam teksta. Čovek kome se poveravaju uloge, NEMA SLUH. Da pišem još?   Ma kakvi, ne zaslužuje. Samo treba da ga bude sramota. Ali moram da dodam da  se divim njegovim kolegama, a naročito Adini, kako su uspeli da pevaju sa njim, koji falšira sve vreme. Znate li koja je muka pevati svoju rolu, u duetu, ili tercetu, kvartetu, ili kada su svi tu „ na dranju“, a  neko  ima SOPSTVENU intonaciju, van tonaliteta.

I na kraju,  o „raspuklom“ orkestru.

Zapravo, pre početka ove divne predstave, a moram da nahvalim scenografiju, koreografiju, kostime, svetla i atmosferu na sceni..... pojavili su se, kao i uvek, članovi orkestra. Iako su se  tokom predstave  „raspadali“ pod vođstvom MAHNITOG i „ELEKTRIČNOG“ dirigenta Đorđa Stankovića, koji APSOLLUTNO nema osećaj da mora da vodi ogroman ansambl, da mora da sluša pevače, hor, da prati scenu.... On je divljao za pultom ne obazirući se da li neko (Šljivić) može da prati njegov tempo koji je pravi, ali naši protagonisti, sem Dušice i Aleksandre, NE MOGU to da odrade. Možda hor, povremeno. Stanković maše i srećan je. Ali ja nisam.  Nisam  još zbog nekih detalja koji su mi slučajno ušli u vidokrug. Garderoba članova orksetra. Skoro svi u dress code garderobi, (manje-više ok, ali ništa šokantno) sem zamenice koncertmajstora, koja je dosla u sivoj trenerci i  nekakvoj prugastoj bluzi i žene  za drugim pultom drugih violina, koja je bila u „šarenoj zavesi“....  Zašto???????? Onda mogu svi da dođu kako hoće.... vrućina je u rupi, mogu muškarci da dođu u šortsevima, da „lade jaja“, žene u maramama kao da su pošle na plažu...... Ko će da skrene pažnju tim „belim medvedima“?????

Eto, i ja dođoh do kraja svojih utisaka. Mislim da je ipak, nad svim zamerkama,  prevagnulo LEPO osećanje i radost da sam čula bar delimično kvalitet. I još jednom.... BRAVO za DVE DAME .

Viđenje istog događaja, ali iz druog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2017/10/beogradska-opera-ljubavni-napitak.html

.

.