Mali, ali tehničar.
Oprostiću.
Na stilskom nepoznavanju, neuravnoteženom sviranju, besomučnom udaranju,
pokazivanju nesavršene bravuroze. Mali, iako providnog i nesimpatičnog
izgleda, nešto je i pokazao. Kako izgleda kada nekome tutnu nagradu, a nema
dušu. Samo poredjane note. Sat i nesto gromoglasne muzike, a mali bez bilo
kakvog izraza na licu. Imidž? Ne. Publika..... kao i on. Tapše kao luda, (sem jednog
lika, kome je glava padala unazad, zaneo se čovek, pao u trans, tj, san, u sred
partera -kompozitor, naš, dobar, uspešan, poznat......kažu oni koji ga vole, kao komšiju) dakle,
publika zove malog na bis, on kasapi Baha, publika opet tapše, mali opet
divlja, publika još luđe tapše i .....u sekundi…. prekida i juri ka izlazu iz sale.
Čudan neki svet. Svima isto tapše. Čudan, ali lepo obučen, nema šta. Ipak, neću
da oprostim ono što je meni nedostajalo : atrakcija oko klavira, jedan brzi
krug, na jednom točku. Možda sledeći put, ionako ceo Bemus liči na vašar,
muzički vašar, uz veliki broj raznih artista. Što više, to šarenije. Kao Žikina
šarenica, sa inostranim folklorom. Da, baš tako.
.
.
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.